Još jedan gost na mom blogu: Multitalentovani postpunk poeta Vladimir Simić from Little Moštanica.
U sklopu akcije "Negujmo ćirilicu", Vladimirova pesma je ovde objavljena u izvornom obliku.
Hvala, Vladimiru!

Piše: Vladimir Simić

Једном Краљичин Вртлар беше кажњен за свој грех,
И сад му је казна задовољство, и задовољство му је казна.
Заљубио се у Невен, своје Краљице вољени цвет,
И сад се Вртлар окреће у кругу што чине сласт и патња:

Јер он је сваке ноћи, усред мрака, у врту разодевен,
Кажњен да иза склопљених капака гледа како цвета Невен.

О, не би он то могао да му у главе крви не цвета
Невен док спава – то је осећај тела што наводњава леје:
Он испред престола, Невен на престолу, и мрак је свуд око њега,
А он се не чује, он мисли: ТУ САМ... ДА ЛИ МЕ ЧУЈЕ...

А сваке ноћи, усред мрака, у врту сасвим разодевена,
Краљица тражи речи за буђење Вртлара из убраног Невена.