Kada ti je Gavran dodirnuo Lice da li si osetio hladnoću Kljuna kojim je ,upravo, sahranio jednog od Onih?
Ponirujući u Sebe postajemo nevidljivi za sve ovozemaljske Zabave, Maskenbale, Zvezde, koje nas vuku za rukav da bi se popeli na Pozornicu i poklonili Menanžeriji...
Kada ti je Ševa uletela u Nedra pomisli li da je to još jedno lutanje između Gvozdenih i Drvenih vrata, jedna obećavaju dobro Zdravlje, a druga toplu Smrt ?...
Kada si se posle dužeg putovanja susreo sa Pingvinom, da li si mu pozajmila svoja krila, da bi se u njemu probudila Nit sećanja na pretke- letače... ne žaleći sto si ostala prikovana za Zemlju?...
Mnoštvo je ptica u našem potkrovlju, ali samo jedna peva u našoj glavi u utrobi koja se za rađanja zatvorila...
Treba poroditi Pticu...
Pad burzoazije najbolje je oslikan na obalama velikih italijanskih gradova... ptice su zastitni znak obale, ona se nikad ne menja...
ReplyDelete'... сусрео... позајмила...' - хм, питам се, омашка или инсинуација...
ReplyDeleteNikad ne omasujem, a nije ni insinuacija...igra polova :)hvala na komentaru
ReplyDelete